КАМП РУКОМЕТНИХ НАДА

За развој било ког спорта ентузијазам је енергија која може покренути ствари из корена. Још ако за то има добре воље и узвишених идеја, само небо је граница.

Рукометни клуб Сербон, иако млад спортски колектив зрачи неком новом енергијом која нам је потребна да би рукомет поново био оно што и некада, најтрофејнији спорт. Овога пута узели су ствари у своје руке, уместо да траже новац за свој клуб, направили су пројекат почетка развоја играча за националне селекције на нивоу града Београда за генерацију играча рођених 2006 године под називом „Камп рукометних нада“. Пројекат је препознат од стране Секретаријата за омладину и спорт који је за ту намену клубу одобрио средства.

Идејни творац пројекта је рукометни прегалац и Струковни тренер Звонко Мрашић,  директор рукометног клуба Сербон чија је мисија рад са младима.

Шта вас је навело да покренете овакав пројекат ?

Кроз своје образовање као тренер пуно сам слушао професоре који су уједно били и тренери у колективним спортовима, конкретно ватерполо и кошарка, на који начин су се стварале генерације играча који ће касније допринети томе да ватерполо и кошарка буду ту где јесу, међу најбољима на свету. Како наш спорт већ низ година иде од сјаја до очаја, још пре неколико година родила се идеја да покушам да дам свој допринос како бисмо покренули ствари са мртве тачке . Жеља нам је да се успостави систем у раду са млађим категоријама, да се зна какви су нам играчи потребни за репрезентативне селекције, у конституционалном смислу, моторичком и техничко-тактичком, и да се тренери посвете томе. Ми ћемо кренути са најмлађима, дечацима рођеним 2006 године.

Имате ли подршку осталих структура у рукометном свету ?

Сама чињеница да је пројекат подржао Секретаријат за омладину и спорт Београда показује нам да смо на добром путу. Пре почетка пројекта обавили смо консултације са селектором женске репрезентације Србије и координатором рада млађих селекција у Рукометном савезу Србије, господином Љубомиром Обрадовићем и координатором млађих селекција Београда, господином Братиславом Обућином како бисмо усагласили ставове око начина селекције и даљег рада.

На који начин ће камп бити реализован и ко ће бити позван ?

Прва ствар је да укључимо науку у спорт. У Београду имамо најеминентнију установу за те ствари у овом делу света а то је Републички завод за спорт и медицину у спорту. Сви кандидати, њих 30, биће подвргнути моторичким тестирањима где ћемо добити полазну основу за даљи рад. Добићемо резултате тестирања са предлогом даљег рада за сваког кандидата. На основу ових података направићемо картоне сваког играча и пратити њихов развој кроз време. Након тога, у децембру месецу имаћемо седам заједничких тренинга. За све то су одобрена средства.

Протеклог месеца праћена су деца кроз Лигу млађих категорија Београда и одабрали смо 30 дечака из београдских клубова . Ово је тренутно стање што не искључује доселектирање у одређеном тренутку.

 

Како је дошло до сарадње са Иваном Лапчевићем ?

Као што видимо из других спортова, бивши асови итекако могу утицати на развој и популарност једног спорта. Иван је један од ретких врхунских асова који је након каријере наставио са образовањем и дипломирао на Високој спортској и здравственој школи. Поред тога, његова филозофија је веома блиска мојој тако да смо се „нашли“. Он не тражи да ради са врхунским екипама већ жели да ради са децом.

 

Стара кинеска изрека каже „Сваки, па и најдаљи пут почиње првим кораком“. Они чине први корак ка бољем сутра. Срећан им пут !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *