NEKADA SAN-SADA STVARNOST

Ivan Lapčević, bivši reprezentativac, rukometaš koji je ostavio ozbiljan trag u sportu, zaštitno je lice našeg turnira „Handbal Fantasy“. S njim smo razgovarali o važnosti ovakvih okupljanja

NEKADA SAN-SADA STVARNOST

Često se čuje, teško je vreme, nije sada momenat za bilo kakvu akciju. Ipak, treba razumeti, život, traje vekovima pre nas, a pošteno govoreći, svako vreme je teško. Na nama je odabrati put, krenuti u pravom smeru, i tako istaći vrednosti. Ivan Lapčević se rodio u živopisnom gradiću Aleksandrovac, u vinogorju koje je proslavilo taj krajolik. Kao dečak, uplovio je u rukomet čista srca, da se igra, ali, talenat je nemoguće zaustaviti, kao voda je, samo prodire, traži svoj put. Tako je i stasiti momak, danas četrdesetdvogodišnji, uspešnan poslovni čovek, krenuo u avanturu koja se odvijala na najlepši mogući način. Igrao je za Železničar, potom, Barselonu, Gumersbah, Vesprem i neke druge inostrane klubove, a ostaće zapisano, zlatnim slovima u istoriji rukometa naše zemlje, 1999. sa reprezentacijom je osvojio bronzano odličje na Svetskom prvenstvu, u Egiptu. Reklo bi se, autentični junak. Posle karijere nije zaboravio prijatelje i svoje početke, pa se rado odazvao da sa nama i dalje deli čaroliju rukometne radosti. Želi da bude deo „Handball fantasy“ tima, da pomogne kako bi naš, drugi po redu, Međunarodni turnir u rukometu, u potpunosti uspeo. Sledi razgovor s njim.

Ima li boljeg i lepšeg početka jedne sportske karijere, od druženja s vršnjacima, u srpskoj prestonici, kad rezultat i nije u prvom planu?

– Apsolutno NE . To su suštinski motivi svakog sportiste koji ulazi u sportski svet. Putovanja, druženja, upoznavanje sporta ali i internacionalnog života. Svako dete koje sa ovim motivima uđe u svoju karijeru ,polazi na put i počinje svoj sportski život na zdravim osnovama.

Možete li da se prisetite, da li ste i vi, kao dečak, učestvovali na nekom turniru, i ako jeste, pamtite li kad i gde je to bilo?

– Današnja deca nemaju svest da je nekad bio san odigrati utakmicu protiv nekog tima iz druge države. Mi smo igrali seoske turnire i uživali u njima . Da je bilo ovakvih prilika kao što je internacionalni turnir, išli bi peške ( ne autobusom – šala ) na njega. Bez šale, ovo su zaista izuzetne prilike za svaki klub i dete, da oseti sport, da oseti rukomet i shvati šta mu sve, lepo, jednoga dana on može doneti, ako se bude odlučio da mu baš to bude životni poziv.

Turnir „Handball Fantasy“ treba da okupi 2500 dečaka i devojčica. Suština je da se iz Beograda pošalje lepa slika, da se pokaže kako sport, rukomet, konkretno, zbližava. Da li se slažete da je baš to, lajt-motiv trodnevnog okupljanja koje organizujemo.

– Naravno da se slažem, samo bih dodao da pored te, opšte slike, važno je i ono što svaki klub ili igrač-učesnik dobija. Bez obzira što su druženje, atmosfera, i pozitivna slika, u prvom planu, mislim da upravo ovakvi turniri mogu da iniciraju buduće olimpijske šampione. Rezultat je u drugom planu, ali, već sada neka deca mogu privući pažnju na sebe svojim rukometnim talentom.

Sport, a ovog puta govorimo o rukometu, igra je koja treba da osnaži svaku ličnost, da na početku nečije sportske aktivnosti, dete nauči šta znači zajedništvo, pripadnost, odgovornost. Pre svega, igra mora biti u prvom planu. Ovim okupljanjem, želimo baš to da istaknemo. Sigurni smo da i vi tako razmišljate, zar ne?

– Pazite, mnogi još uvek ne razumeju da nema velike razlike izmedju bavljenja sportom i bavljenja životom. Sport je borba, život isto tako. Zaista, ne znam koja druga aktivnost može dete bolje da pripremi za život i sva njegova iskušenja od sporta. Sport od svakoga traži da probudi u sebi najbolje kvalitete koje ima,  počevši od maksimalne borbenosti, odlučnosti, motivacije, odgovornosti, želje za uspehom, ali, i saradnje sa drugim, kao i uklapanje u zajedničke ciljeve .

Kakav bi savet dali budućim sportistima, deci koja će od 15-17. juna boraviti u Beogradu?

– Savet je vrlo jednostavan. Deco iskoristite svaku priliku koja vam se nudi!!! Propuštanje prilika dovešće do toga, da jednog dana žalite za prošlim vremenima. Svako ima prilike. Razlika je u tome što ih neki iskoriste, a drugi ne. Ovi, koji ih koriste, oni su sportisti koje danas gledamo na pobedničkim postoljima i medaljama oko vrata. Oni, kojima prilike promiču, sede kod kuće i sa setom gledaju u njih. „Handball fantasy“ turnir je u svakom slučaju jedna takva prilika.

Mi našim turnirom želimo javnosti da pokažemo da ima dece koja ne misle samo na modernu tehnologiju, već, ima i onih, koji se druže na igralištima, a ne koriste svoje dragoceno vreme kod kuće, uz mobilne telefone i konzole. Kako, inače, privoleti decu da se okrenu istinskim vrednostima?

– I mi stariji moramo da prihvatimo da je došlo jedno novo vreme. Nekada je decu bilo teško odvojiti od školskog dvorišta, danas od interneta. To je jednostavno tako . Poređenje, zašto je nakada bilo bolje, ne pomaže nikome , ali, u svakom slučaju treba naći model i pomoći deci da naprave razliku i prepoznaju zašto je za njih bolje da više vremena trče, kreću se, nadmeću i dišu svež vazduh, umesto da sede, krive kičmu, kvare oči i pune glavu potpuno nebitnim informacijama. Zato, u potpunosti podržavam vaš projekat i organizaciju turnira, sa vrlo jasnim ciljem, da se deci pokažu prave životne vrednosti.

Bili ste vrhunski rukometaš, reprezentativac, ostvarili ste bogatu karijeru, a i danas ste dobri u onome što radite. Da li je temelj vaše uspešne životne priče postavljen u detinjstvu, kao što bi slučaj mogao biti sa junacima, na „Handball Fantasy“ turniru, koji će zajedno sa nama provesti tri lepa dana u druženju i igri?

– I jeste i nije. Moj temelj je postavljen na zvaničnom kadetskom prvenstvu stare Jugoslavije, kada smo sa 14 godina, po prvi put, iz malog mesta otišli u veliki grad, 500 km daleko, pobedili sve i postali državni prvaci. Ovaj uspeh mi je pokazao da mogu i bio je kamen temeljac moje kasnije karijere. Ali, do ovog zvaničnog rezultata, put je vodio preko prijateljskih utakmica i učešća na seoskim turnirima, jer, ponavljam, tada nismo imali ovakve prilike kao što je „Handball fantasy“, turnir, da na jednom mestu, opušteno i bez pritiska, odmerimo snage sa dečacima iz raznih krajeva države ali i sveta. To je bio i ostao samo naš san, koji danas nekome može da se ostvari popunjavanjem jedne prijave.

 

Zaista, nema lepše pozivnice od upravo poslate, sa adrese Ivan Lapčević- bivši rukometni reprezentativac, ostvareni sportista i čovek. Ugled je stekao napornim radom i verovanjem da vredi činiti napor, biti bolji, drugačiji. U ovo, da tako kažemo, moderno vreme, kada neki posustaju pod raznim teretima, igra i radost, pružaju pravu šansu da odrastanje protekne kako treba. Kasnije, lepa sećanja samo nas čine srećnijima i od nas prave dobre i poštene ljude.

Dobro došli na naš drugi Međunarodni rukometni turnir „Handbal Fantasy“. Srdačan pozdrav iz Beograda!

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *